Preminula modna kreatorka Dobrila Smiljanić: Žena koja je proslavila Sirogojno, a ručnim radom pletilja opčinila Elizabetu II, Nanci Regan i Jovanku Broz

Ostaće upamćena po ručno pletenim vunenim odevnim predmetima iz sela zlatiborskog sela Sirogojno koji su postali prepoznatljivi u celom svetu. Smatra se ključnom osobom u razvoju čuvenog brenda „Sirogojno džemperi“ i u očuvanju tradicionalne zanatske veštine pletenja u ovom kraju. Sahrana je u nedelju, 8. marta, u 13 časova u Sirogojnu.

Rani život i obrazovanje

Dobrila Smiljanić rođena je 5. septembra 1935. godine u selu Radobuđa kod Arilja u porodici zemljoradnika. Školovala se u Užicu i Beogradu, gde je stekla ekonomsko obrazovanje. Još u detinjstvu bila je okružena narodnim rukotvorinama i pletenjem, što je kasnije značajno uticalo na njen rad i interesovanje za tradicionalne zanate.

Pokretanje proizvodnje u Sirogojnu

Početkom šezdesetih godina XX veka dolazi u Sirogojno, gde se uključuje u organizovanje ženske domaće radinosti. Godine 1962, u okviru zemljoradničke zadruge pokreće proizvodnju ručno pletenih odevnih predmeta i okuplja žene iz sela i okolnih mesta koje su imale veštinu pletenja. 

Smiljanićeva je osmišljavala modele i motive, a pletilje su po njenim nacrtima izrađivale džempere, jakne i druge odevne komade od kvalitetne vune. Ovaj projekat omogućio je mnogim ženama na Zlatiboru da steknu dodatne prihode i zadrže tradicionalnu zanatsku veštinu. 

Svetski uspeh „Sirogojno“ džempera

Pod njenim vođstvom nastaje brend „Sirogojno Style“, poznat po ručno pletenim vunenim džemperima sa motivima zlatiborske prirode i narodnog ornamenta. Ovi komadi brzo su postali popularni i u Jugoslaviji i u svetu, a nosile su ih brojne poznate ličnosti, među kojima i Elizabeth II, Nancy Reagan i Jovanka Broz. 

Kolekcije iz Sirogojna predstavljane su na modnim pistama i prodavale su se čak i u prestižnim svetskim modnim centrima, poput njujorške Pete avenije. 

Značaj i nasleđe

Dobrila Smiljanić je svojim radom spojila tradicionalno srpsko nasleđe i savremeni modni dizajn, pretvarajući lokalnu domaću radinost u međunarodno prepoznatljiv modni brend. Njena inicijativa omogućila je zapošljavanje velikog broja žena na Zlatiboru i očuvala autentičnu kulturnu tradiciju tog kraja. 

Sećanje na njen rad danas se čuva u Muzeju pletilja u Sirogojnu, gde su predstavljene fotografije, dokumenti i modeli čuvenih vunenih odevnih komada.